Небето е безумно синьо,
полето празнично звъни,
там моята душа ще мине
към неизвестни далнини.
Ще пръска времето забрава
над позлатените вълни
и моята душа ще плава
към неизвестни далнини.
А щом бленът на дух унесен
безбрежна есен осени,
тя ще издъхне като песен
над разлюлените вълни.
1914
Немски
Heiter ist der Himmel heute,
es tönt feierlich die Flur,
auf dem Weg nach neuen Weiten
hinterlass’ ich meine Spur.
Das Vergessen soll mich gleiten
bis zum Ende dieser Flur,
auf dem Weg nach neuen Weiten
hinterlass’ ich meine Spur.
Ach! Des Buches nächste Seiten
welke Gräser zeigen nur…
Bald verklingt wie Lautensaite
meine Seele auf der Flur.
1914
Превод: Димитър Димитров
Сръбски
Небо је плаво до бесвести,
пољем се празнични звук клати,
тамо ће моју душу пут одвести
ка даљинама непознатим.
Заборавом ће засути време
рој таласа који се злати
и моја ће душа да стреми
ка даљинама непознатим.
А чим безбрижна јесен
сањарије духа засени затим,
она ће уздахнути као песма
над таласима разаслатим.
превод на сръбски – Влада Урошевић